Увод

Локација на којој је планирана изградња нове зграде Факултета примењене уметности, која чини примарни обухват овог конкурса, налази се у ужем центру Београда, у улици Карђорђевој ,на Савској падини, у непосредном залеђу приобаља десне обале реке Саве. Зона планиране изградње припада Целини Стари Београд – простору који сведочи о континуитету постојања урбаног насеља од римског периода до данас и историјском развоју и расту града и у оквиру њега, целини Косанчићев венац.

По урбаним карактеристикама, типологији изграђености, споменичким, амбијенталним и другим вредностима, ово подручје представља најсложенији и најатрактивнији простор Београда. Са аспекта културног наслеђа има немерљиву вредност за културу и идентитет града, а велики број културних добара свих нивоа заштите, заштићених визура и уличних потеза препознати су као целина - трајно добро Београда.

Предметни простор, иако припада старом језгру Беогтрада, у саобраћајном смислу битан је за Град -  Карађорђева улица, након реконструкције (2020.) ослобођена тешког теретног саобраћаја и даље је веома значајна на нивоу градског путничког саобраћаја. Савско пристаниште је једино међународно путничко пристаниште у граду, а Бранков мост је примарна веза центра града са Новим Београдом, што све заједно чини ово подручје изузетно саобраћајно фреквентним.

 

Историјат локације – археолошко, градитељско и културно наслеђе

Археолошко наслеђе

03 FPU program

Слика 4 – Положај предметнe локацијe у односу на археолошко налазиште Антички Сингидунум

Конкурсни обухват налази се у оквиру заштићене зоне археолошког налазишта Антички Сингидунум које је проглашено за културно добро 1964. године (Решење Завода за заштиту споменика културе града Београда бр. 176/8, 30.6.1964.). У непосредној близини границе обухвата конкурса, према Косанчићевом венцу, евидентирани су археолошки налази и  остаци  не само из доба римске владавине овим простором, већ и из каснијих периода.

 

Градитељско и културно наслеђе у ширем окружењу

Иако позиција уз Савску обалу и Београдску тврђаву подручје коме конкурсна локација припада чини актуелним и активним од почетка насељавања Београда, почетак његовог урбаног развоја и формирања физичких, амбијенталних и визуелних карактеристика какве данас препознајемо, како делa у Шанцу око Варош капије, тако и дела Савске Вароши – новог Српског Београда ван Шанца, везује се за доношење Хатишерифа 1830. године и осамостаљивање српске власти од Турака.

 

Београдска тврђава

Београдска тврђава је градско утврђење, вишеслојни археолошки локалитет и споменички комплекс који је настао и развијао се у временском распону од I до XIX века и око кога се развио данашњи Београд. Стратешки повољан положај гребена смештеног на ушћу Саве у Дунав, који доминира околином и пружа услове за контролу над равницом према северу и западу, као и над рекама, коришћен је за настањивање још од праисторијских времена.

04 FPU program

Слика 5 – Београдска тврђава 1914                                                             Слика 6 - Београдска тврђава 1960-их

Кроз дуги период формирања београдске фортификације еволуирале су од античког утврђеног логора – каструма римске Flavia Felix легије (II век), преко византијског кастела и утврђења средњовековног града Српске деспотовине, па аустријско/османлијско савременог бастиона артиљеријске тврђаве, до тренутка када је на Калемегдану турски командант Београда предао кључеве града кнезу Михаилу Обреновићу 1867. године. Од тада Тврђава губи значај војног упоришта, али и даље остаје подређена војним потребама српске војске  - последњу своју велику ратну улогу Калемегданска тврђава је одиграла током Првог светског рата. Изградње, рушења и обнове бедема Београдске тврђаве осликавају успоне и падове Београда, као и значај његове улоге у прошлости.

Данас, комплекс Београдске тврђаве (Горњи и Доњи град), у просторном и функционалном смислу, чини нераздвојиву целину са Калемегданским парком (Великим и Малим), чије је планско уређење, на простору некадашњег Градског поља, по коме Кале-мегдан и носи име, почело 1890. године, када је војска предала парк Београдској општини. Границе данашњег обухвата парка формиране су 1931. године проширењем и на Горњи град. Заједно, Београдска тврђава и Калемегдански парк, представљају културно добро, стављено под заштиту 1946. године, а спомеником културе од изузетног значаја проглашено 1979. године  (Службени гласник СРС бр. 14/79).

Вредан садржај овог простора представљају и јавни споменици, који се континуирано подижу од почетка 20. века, између осталих, на Горњем граду налази се и један од симбола Београда – Победник, тријумфални споменик, рад вајара Ивана Мештровића, постављен 1928. године на десетогодишњицу пробоја Солунског фронта.

 

Савско пристаниште

На десној обали Саве, одувек су пристајали бродови који су имали значајну улогу у привреди Београда. Ипак до почетка XIX века, односно до преузимања превоза и ђумрука (царине) од стране вазалне Српске државе, главно Београдско пристаниште било је на Дунаву.

05 FPU program

Слика 7 – Савска падина и савско пристаниште, друга половина 1880-их

Иако је након преузимања речног саобраћаја, по одлуци Кнеза Милоша, Савско пристаниште ургентно успостављено и све време било у функцији теретног и путничког саобраћаја, његова урбанизација и технолошки развој није текао тако динамично. Обала је била знатно ближа данашњој Карађорђевој улици и фактички цео потез до данашњег Бранковог моста био је нека врста пристана, где су бродови достизали до обала, а затим својеврсним рампама повезивани са ондашњим магацинима, односно лагумима у Карађорђевој улици. Позиција и обрис утврђене обале у зони пристаништа, коју данас препознајемо, формиран је тридесетих година прошлог века, када је 1939. године, као царински магацин изграђен и објекат Бетон хале.

Од 1961. године Савско пристаниште намењено је само међународном путничком саобраћају, а лука теретног речног саобраћаја је поново на Дунаву.

 

Косанчићев венац

На Савској падини, у оквиру Вароши у шанцу, 1815. године се на месту данашње Саборне Цркве налазила стара црква, а око ње је, у време Турске власти, живео српски живаљ, за разлику од Дунавске падине где је становништво било мешано. Шанац који је опасивао подручје Вароши простирао се од Савског пристаништа, правцем Великог степеништа, па данашњим улицама Косанчићев, Топличин и Обилићев венац до Трга Републике, одакле се правцем данашње Француске улице, Гундулићевим венцем и Дорћолом, спуштао до Дунава.

06 FPU program

Слика 8 – Косанчићев венац, почетком 1930-их. Година

Развој, успостављање админстративног, културног, верског и друштвеног центра и градитељско обликовање новог српског Београда започело је крајем прве четвртине XIX века око данашње Саборне цркве подизањем Новог конака (Конак кнегиње Љубице), 1830. године. Ова активност се врло брзо, почетком формирања Савске вароши у залеђу Савске обале, проширила и на простор ван Шанца.

Ипак, Косанчићев венац је постао организовано насеље тек неколико деценија касније, пошто су Турци напустили Београд. Најуже повезан са Кнез Михаиловом улицом, Обилићевим венцем и Београдском Тврђавом у другој половини деветнаестог века, са улицом Краља Петра у којој су се налазиле главне установе тадашње нове српске државе, постао је друштвени и културни центар Београда.

На овом подручју, посебно у делу некадашње Вароши у Шанцу, до данас је сачуван велики број објеката значајних историјских и архитектонских вредности, насталих током периода његовог урбаног формирања и развоја. Најстарије сачуване грађевине и амбијенти потичу из периода између 1815. и 1867. године и представљају вредне примере традиционалне балканске градске архитектуре и прелазних типова од традиционалне ка европској архитектури. Највећи број објеката који формирају амбијент данашњег Косанчићевог венаца, настао је крајем XIX века и после Првог светског рата. Једно од меморијалних места у оквиру ове целине која, као и њена главна улица, носи по српском витезу страдалом у Косовском боју – Ивану Косанчићу,  је и простор на коме се налазила Народна библиотека Србије, уништена током бомбардовања Београда 1941. године.

На овом подручју налазе се и историјска места, насеља и некрополе римског Сингидунума, као и првих предграђа изван некадашњих градских зидина.

Косанчићев венац проглашен је за споменик културе - подручје најстаријег компактног српског насеља у вароши, први развијени управни, културни, верски и економски центар Београда у обновљеној српској држави и део савременог Београда са особеним амбијенталним и ликовним квалитетима, 1971. године (Решење број 490/1 Завода за заштиту споменика културе града Београда, 24. мај 1971.), а ужа зона Косанчићевог венца утврђена је као просторно културно- историјскa целинa - културно добро од великог значаја од 1979. (Одлука о утврђивању, „Службени гласник СРС“, бр. 14/79).

Као обележја управног, верског и друштвеног живота и стамбеног средишта из периода формирања ове градске целине, истовремено за овај конкурс битни својом позицијом у ведути града, истичу се, као најзначајнији, објекти:

Саборна црква (Кнеза Симе Марковића бр.3), подигнута је на месту старе цркве,  1840. године, као једнобродна класицистичка грађевина са барокним звоником, према пројекту Фридриха Адама Кверфелда. Преузимање оваквог типа сакралних грађевина, карактеристичних за црквено градитељство Карловачке митрополије, значило је окретање Београда ка европским архитектонским и уметничким тенденцијама. У сакралној топографији Београда Саборна црква је од свог подизања заузимала најистакнутије место. Испред главног улаза у цркву налазе се гробови Доситеја Обрадовића и Вука Караџића, док су у самој цркви гробнице кнезова Милоша и Михаила Обреновића и црквених поглавара.

07 FPU program

Слика 9 – Саборна црква данас                                                      Слика 10 – Саборна црква 1857. цртеж Kуна Kвица

commons.wikimedia.org  извор:  ЗЗСКБГД                                                                                                                                          

За културно добро од изузетног значаја за Републику Србију проглашена је 1979. године (Службени гласник СРС бр. 14/79).

 

Хотел „Национал“ (Париска бр.29 – Велике Степенице бр.4), изграђен је и отворен 1869. године на углу Великих степеница и данашње Париске улице, на месту раније механе Проте Вуића која је након усвајања Уредбе о механама (1961.) морала бити срушена. Грађен је,  вероватно према пројекту тадашњег власника Анастаса Вуића, архитекте, у духу тадашње европске архитектуре. Више пута је реконструисан и дограђиван - првобитно је имао и башту оријентисану ка Сави, а део у улици  Велике Степенице дограђен је 1893. године. 

Припадао је групи тзв. „калемегданских хотела“ насталих непосредно после ослобађања српских градова 1867–1870. године, на Градском пољу - граничном простору између вароши и Тврђаве. Као модерне грађевине ови хотели били су показатељ укључивања слободног градског простора испред Калемегдана у процес модернизације Београда, симболично и модернизације читавог српског друштва. Упоредо са успостављањем националног идентитета, и ови хотели добијају адекватне називе, Српски краљ, Српска круна, Национал. Мењао је власнике и намену, од простора за смештај и функционисање Патријаршије током изградње нове патријаршијске зграде почетком 1930-их година, до „мало позориште“, тзв. Театар-минијатура, пред  Други светски рат. Након Другог светског рата више никада није био у функцију угоститељских нити садржаја јавног коришћења - претворен је у складиште „Југолек“, након чега је преузео данашњу функцију - филијала Завода за социјално осигурање, данас Републички фонд за пензионо и социјално осигурање – филијала Београд. Хотел „Национал“ проглашен је за споменик културе 1984. године. (Службени лист града Београда бр. 23/84).

08 FPU program

Слика 11 – Хотел „Национал“, 1925                                                    

извор: ЗЗСКБГД          

                                                                                                           

Кућа Димитрија Крсмановића, члана угледне и богате трговачке породице (Кнеза  Симе  Марковића  бр.2), подигнута је 1898-99. године, по пројекту архитекте Милорада Рувидића, као репрезентативна породична кућа. Позиционирана на у углу блока који формирају улице Кнеза Симе Марковића, Краља Петра и Косанчићев венац, пројектована у духу академизма, оријентисана својом чеоном фасадом ка парку Калемегдан, са Саборном црквом и зградом Патријаршије формира силуету границе подручја Косанчићевог венца. Кућа Димитрија Крсмановића заузима истакнуто место како у ситуационом плану ужег језгра града, тако и као обележје историјског развојa грађанске архитектуре на територији Београда.

Од 1955. године у функцији је дипломатско-конзуларног представништва – Амбасаде Аустрије.

Кућа Димитрија Крсмановића је проглашена за споменик културе 1987. године („Службени лист града Београда“ бр.16/87).

09 FPU program

слика 12 – Кућа Димитрија Крсмановића 1914.                       слика 13 – Кућа Димитрија Крсмановића, данас       

извор: ЗЗСКБГД                                                                                                                              фото: Милена Арсенић   

 

Кућа Мике Аласа, чувеног српског математичара, теоретичар и истраживач (Косанчићев венац бр. 22), подигнута је 1910. године по пројекту архитекте Петра Бајаловића. Спратна зграда обликована је на традиционалан начин, док је главна фасада конципирана у складу са захтевима архитектуре почетка XX века, оживљена комбинацијом сецесијских флоралних мотива и елементима српско-византијског стила.

Дом Мике Аласа проглашен је за споменик културе 1966. године (Решење ЗЗСК града Београда бр. 924/3 од 26.12.1966.).

10 FPU program

слика 14 – Кућа Мике Аласа, 1920-их

извор: ЗЗСКБГД

Између првог и другог светског рата - од 1918. до 1941. године, на подручју данашњег Косанчићевог венца, изграђен је не мали број нових објеката и знатно је унапређен ниво стамбене културе и комуналне опремљености. Од значајних објеката изграђених у том периоду најприсутнији у визуелном окружењу су:

 

Зграда Патријаршије (Кнеза Симе Марковића бр. 6 – Краља Петра бр.5) саграђена је према пројекту руског архитекте Виктора Лукомског у периоду од 1933. до 1935. године на месту некадашње зграде Митрополије из 1863. године. Намена зграде условила је монументалност и стил у коме је грађена – модернизовану верзију српско-византијског стила.  У склопу зграде Патријаршије налази се и придворна капела посвећена Св. Симеону Мироточивом, као и Библиотека Патријаршије и Музеј Српске православне цркве. Значај јој потиче, пре свега, из функције и континуитета места на коме се налази. Зграда Патријаршије је проглашена за споменик културе („Службени лист града Београда“,  бр.23/84).

11 FPU program

слика 15 – Зграда Патријаршије Српске православне цркве

извор: ЗЗСКБГД

У том периоду је, на доминантном положају (Косанчићев венац бр.29), малим делом и у залеђу локације овог конкурса, подигнута гломазна пословна зграда Финансијске дирекције , касније је у њој био Геофизички звод, данас је у функији Ректората Универзитета уметности у Београду. Зграда је академски конципирана са елементима постсецесије и представља репрезентативан објекат у оквиру предметног простора.

Тако је формиран амбијент Косанчићевог венца који, ако се изузму објекти страдали у Другом светском рату, што без обзира на значајне губитке, није променило карактер простора, данас познајемо. Период после Другог светског рата до почетка XXI века, Косанчићевом венцу, у физичком смислу, није донео битне промене.

 

Савска варош

Паралелно са развојем Косанчићевог венца око Варош-капије развијала се, ван Шанца, ка реци Сави, дуж данашње Карађорђеве улице, Савска варош и у оквиру ње простор, за тему овог конкурса посебно значајан, од Сава капије (која се налазила на Савској обали преко пута данашњих Великих степеница) до данашњег Бранковог моста, који су Турци звали Савска јалија или Савски Лиман.

Један од примарних генератора тог развоја било је премештање Београдског пристаништа са Дунава на Саву и преузимањем превоза и царине (ђумрука) од стране српске државе што је иницирало и изградњу неопходну за задовољење новонасталих потреба.           

 

Карђорђева бр. 15

На самом почетку пребражја Савске јалије, један од првих новоизграђених објеката – хотел „Крагујевац“, реализован је управо на простору обухвата овог конкурса. Потребу подизања простране зграде хотела и кафане Крагујевац диктирало је искључиво пристаниште.

12 FPU program

Слика 16 – Хотел Крагујевац, почетак ХХ века                          Слика 17 – зграда Хотела Крагујевац – рушење

У првом периоду свог постојања хотел је у пуној мери задовољавао потребу трговаца за „где одсести и где се састати“, али се временом, развојем овог подручја и изградњом нових, за оно доба савременијих, садржаја истог типа, свео на место где путници очекују полазак брода, односно сачекују оне који се враћају. Зграда хотела “Крагујевац”, ни у архитектонском, ни у технолошком као ни у ма ком другом смислу, није имала никаквих посебних вредности. Током савезничког бомбардовања у Другом светском рату (1944.), хотел је оштећен и убрзо по завршетку рата срушен.

 

Карађорђева бр.13

Међу првим објектима по активацији пристаништа на Сави, за потребе активности међународне трговине, као непосредни сусед хотела „Крагујевац“ у Карађорђевој бр.13, изграђена је и Ђумрукана (царинарница). Лучка царинарница подигнута, 1834. или 1835. године, као један је од првих објекта пристанишне зоне и симбол његовог трговачког значаја.

Ђумрукана једна је од првих грађевина на овом подручју зиданих у целости од чврстог материјала - камена и опеке a сматра се и првом јавном грађевином у Београду која је зидана под доминантним утицајем Европске архитектуре и западних стилских схватања. Улична фасада била је решена аркадама у зони приземља, формираним од 11 полукружних лукова, који су лежали на ступцима квадратног пресека. Спрат је имао 17 прозора од којих је средњи био наглашен балконом и, у кратком периоду 50-тих година XIX века, троугластим забатом у крову.

Не може са сигурношћу тврдити ко је био идејни творац архитектуре овог објекта, у неким изворима се помиње Франц Јанке, у другим главни неимар кнеза Милоша, Хаџи Никола Живковић, који је неспорно водио изградњу Ђумрукане.

Ово здање имало је једну од највећих хала у Београду, па је у њему као погодном за одигравање позоришних представа за време прве владе кнеза Михаила, 1841. године, основано прво позориште у Београду - Театар на Ђумруку. Иако је трајало свега годину дана, од 1841. до 1842. године, позориште на Ђумруку поставило је темеље српског глумишта новијег доба.

Иако зграда у Карађорђевој бр.13 није имала импресивне ликовне вредности, њена солидност, као и недостатак архитектонски и амбијентално вредних грађевина у непосредном окружењу у првој фази развоја овог подручја, омогућила је да, у комбинацији са суседном, нешто раније изграђеном, зградом Хотела „Крагујевац“, чини истакнути део ведуте Београда и Савске падине све до изградње објекта Капетаније 1889. године непосредно испред ње.

13 FPU program

Слика 18 – Изглед Ђумрукане из  1936. године                                                    Слика 19 – Зграда Ђумрукана – рушење

Ђумрукана је, као и суседни Хотел Крагујевац, оштећена у бомбардовању 1944. године и при рашчишћавању града након 1945. године, срушена.

 

Велике степенице

Активирањем Савског пристаништа, 30-их година XVIII века, преко ког је, будући да је ту била државна граница, функционисао увоз/извоз робе, ово је постао један од најживљих и најпрометнијих крајева у Београду.

Велико степениште је изграђено у циљу повезивања Београдске вароши, обале реке Саве и Савског пристаништа, по налогу и о трошку Кнеза Михаила 1862. године, а добило је назив улица Велике степенице 1872. године, иако је у оквиру Београдске тврђаве постојало (и данас постоји) степениште које носи назив Велико степениште и које повезује горњи град Београдске тврђаве са савском обалом.

14 FPU program

Слика 20 – Великe степенице, 1930-их                                                                    Слика 21  – Велике степенице, данас

www.dizajnplanina.com

Будући да је на приобаљу била и најпрометнија граница Србије, од добијања аутономије, па док је граница постојала што је, осим за трговачке потребе било важно и за продор Европског културног утицаја, на подручју око Карађорђеве улице која повезује Савско пристаниште и Железничку станицу, током друге половине XIX и почетака XX века, развијају се трговачки, друштвени и културни садржаји. Временом овај део града постаје трговачки и финансијски центар, у оквиру ког се формира први грађански сталеж и одакле се, после дугог периода под турском влашћу, поново успоставља контакт са Европом.

15 FPU program

Слика 22 – Савски лиман и део Косанчићевог венца_1920-их

Од обнављања српске државе после турске власти до стварања краљевине Југославије, за  непуних сто година, некадашња периферија Београда, Сава махала и Савски лиман, су захваљујући положају на граничном прелазу између Србије и Аустрије, царини и трговини, постали центар економске и финансијске моћи српске државе. Такав привредни раст довео је и до урбаног развоја и преображаја овог простора у нови градски центра са аутентичним амбијентом, чиме је слика града потпуно измењена, а многи у том периоду изграђени архитектонски вредни објекти данас су споменици културе.

Значај Карађорђеве улице у њеном најсјајнијем периоду манифестује се и кроз то што су у њој живели министри, конзули, одседали различити и високи гости из иностранства, укључујући и припаднике Енглеске краљевске ложе, као и кроз цену квадратног метра стамбеног простора која је у то време била пет пута виша од оне у Кнез Михаиловој.

Геополитичке промене након Првог светског рата, настанак нове државе - Краљевине Срба,  Хрвата и Словенаца, чији Београд постаје главни град, а река Сава престаје да буде граница, доводи до замирања овог дела Савског приобаља. Као што је успостављање железничког саобраћаја и изградња железничке пруге био један од генератора развоја, тако  је  у  промењеним условима иста та пруга, већ после Првог светског рата, онемогућавањем „спуштања града на реку“, постала један од генератора девастације овог простора.

Tоком Другог светског рата, приoбална зона Београда претрпела је знатна разарања.

Након Другог светског рата  интерес урбаног развоја града био је оријентисан на начин да велики део овог подручја буде потпуно занемарен и временом девастиран.

 

Шире и непосредно окружење

Опште карактеристике простора – актуелно стање

Амбијентално, конкурсно подручје примарно је одређено падином Косанчићевог венца и Карађорђевом улицом који, заједно са непосредним суседима - Београдском тврђавом и обалом Савског пристаништа, чине најзначајнију и, како кроз историју тако и данас, најприказиванију „ведуту“ Београда.

Визуре на Београдску тврђаву и Косанчићев венац са реке, као и визуре са Београдске тврђаве и Косанчићевог венца на реку и Нови Београд на левој обали Саве, чине засебну, јединствену и изузетну вредност овог простора.

16 FPU program

Слика 23 – Савска падина, Савско пристаниште и Београдска тврђава, 2015.            © www.wordpress.com_mladenkesic

У оквиру ужег и ширег окружења конкурсног обухвата управо је завршен низ интервенција којима је афирмисано повезивање овог дела града са реком и омогућен квалитенији и ефикаснији приступ Савској обали – уклоњна је пруга, изграђена је пасареле која је повезала Београдску тврђаву са Савским кејом, а реконструкцијом дела Карађорђеве улице и Савског кеја остварен је и низ њихових међусобних веза.

Београдска тврђава (Горњи и Доњи град) и Калемегдански парк (Велики и  Мали) као целина чине један од најзначајнијих, ако не и најзначајнији, просторни репер Београда, са којим је улица Карађорђева  повезана Улицом Велике степенице.

Иако под споменичком заштитом највишег ранга, овај простор богат је разноврсним садржајима, активан и изузетно посећен. У оквиру парка и тврђаве налазе се Војни музеј, Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић“, Завод за заштиту споменика културе града Београда, Зоолошки врт, Римски бунар, дечји забавни парк, Гробница народних хероја, већи број спортских игралишта и угоститељских објеката и Природњачки музеј. Актуелни амбијент Савског пристаништа, данас намењеног међународном путничком саобраћају и Савског кеја, чији је један од приступа из Карађорђеве позициониран преко пута локације која је предмет овог конкурса, данас значајно афирмативнији у односу на читав период његовог постојања, формиран је у последњих петнаестак година. Формално примарни садржај пристанишне зоне – објекат међународног путничког пристана, реализован је 2006. године према првонаграђеном конкурсном решењу архитеката Милана Ђурића и Александру Вује. Иако скромног капацитета, пристан поседује све неопходне садржаје за прихват и опслуживање путника.

17 FPU program

слика 24 – Савско пристаниште и  Косанчићев венац, 2016.                     ©www.serbia-touroperator.com_wp-conten

Садржајно најатрактивнији и истовремено, током целе године, и даље најпосећенији стационарни простор овог дела Савске обале је свакако Бетон хала. Данас, низ угоститељских садржаја – гастробарова, ресторана, кафеа и клубова, високог квалитета, смештених у просторе бившег царинског магацина, са погледом на Саву и Нови Београд, чине својеврстан гастродистрикт чији су посетиоци како Београђани тако и туристи и који се, иако на таквој локацији сасвим очекиван, може сматрати и формом туристичке атракције. Кров Бетон хале преуређен 2012. године, у паркинг простор капацитета 400 паркинг места, доступан је из Булевара војводе Путника.

Суштински битан елемент контекста ове зоне -  Савски кеј је, измештањем железничке пруге (2018.) и завршетком реконструкције слободних површина (2021.) у организационом, садржајном и амбијенталном смислу, коначно изгубио карактер „теретног пристаништа“ и у складу са својим позиционим потенцијалима и преференцијама гравитирајућих корисника, прерастао у урбану шеталишно-рекреативну зону поред реке. Осим реконструкцијом значјано унапређених пешачких веза са Карђорђевом улицом, 2020. године завршена је и Пешачка пасарела која је омогућила везу Савског кеја са Београдском тврђавом. Пасарела, својим визуелно најдоминатнијим делом позиционирана уз западни зид Бетон хале, дело је ауторског тима вајара Ричарда Дикона и Мрђана Бајића, у сарадњи са архитектом, академиком, Браниславом Митровићем и Саобраћајним институтом ЦИП.

Ова нова ситуација свакако имлицира и фреквентније коришћење овог простора у будућности, укључујући и учешће нових група корисника, а Савским кејом пролази и једина континуална и системски формирана рекреативна бициклистичка стаза у Београду – од Аде Циганлије на Сави до Марине Дорћол на Дунаву, што је такође садржај са фрекветним коришћењем.

18 FPU program

Слика 25  – Савски кеј, 2021.      ©www.skyscrapercity.com

 

Косанчићев венац, амбијент који чини непосредно окружење и залеђе конкурсне локације представља најстарију компактну урбану целину Београда. Ово подручје, са сачуваном старом углавном спонтано насталом уличном матрицом, физички и амбијентално формирају објекти различитог периода настанка, стилски хетерогени, иницијално углавном високих архитектонских и естетских вредности.Иако није сасвим компактна целина, нити јединствен по хронологији настанка, типологији или стилској припадности,Косанчићев венац представља најстарије сачувано градско ткиво у оквиру ког у континуитету живе Срби.

19 FPU program

Слика 26 – Косанчићев венац око 2015.    ©Stefan van der SPEK

Овај простор је до данашњих дана сачувао посебно место у друштвеној историји и културној меморији Београђана и представља један од најважнијих симбола, семантички оријентир и место социолошке идентификације. Иако више није место активног друштвеног развоја, поседује садржаје који су у континуитету неговани и чувани од тренутка када су на том месту оформљене прве значајне институције за стварање модерне српске државе.

Препознат и проглашена као амбијентална целина за споменик културе, Косанчићев венац успешно је преживео периоде опште деградације градитељских вредности у недавној прошлости и у највећој мери сачувао аутентичност. Нажалост, током овог дугог периода квалитет изграђеног фонда и простора неумитно је опадао, једино су његов амбијентални карактер и боемски шарм доприносили томе да не делује потпуно запуштено.

Тек у последњих десетак година интензивира се активност на ревалоризацији Косанчићевог венца који постаје и полигон за савремене просторне интервенције.

Од периода свог настанка Косанчићев венац је поседовао „индивидуалну“ историју, која се није увек везивала за остале друштвене токове и без обзира на стагнацију урбаног развоја и релативну девастацију, у периоду након Другог светског рата до пред крај XX века, овај простор, за разлику од Карађорђеве улице, у менталној мапи Београђана никада није изгубио карактер fensi места - жељеног краја за живот и пословне активности, посебно у области угоститељства, специфичних видова трговине, услуга и разноврсних уметничких пракси.

Као један од најстаријих делова Београда, са изузетним визурама ка реци Сави, ушћу и Новом Београду, богат је бројним угоститељским и садржајима погодним за презентацију уметности - галеријама и атељеима, што га све заједно свртстава и у највишу категорију туристичке понуде Града.

 

Карађорђева улица, чији је конкурсни обухват саставни део (Карађорђева бр.15), протеже се од подножја Београдске тврђаве, дуж Савске обале, преко простора Савамале до, до скора активне, Главне Железничке станице на Савском тргу. Већ сама њена траса која повезује чворишта речног и железничког саобраћаја - кључне генераторе развоја Београда као урбаног центра, имплицира њен значај као сведочанства урбанизације и формирања савременог града.

Актуелно стање амбијента ове улице, након вишедеценијског, готов вековног, периода стагнације и девастације, представља фазу обнаве и покретања поновног развоја. Већ сама ситуација измештања железничке пруге (2018.) чија је траса у овој зони ишла непосредно уз Карађорђеву улицу и укидање функције транзитне теретне саобраћајнице, као и реконструкција и уређење саобраћајног профила улице (2020.), представљају суштински позитиван помак ка афирмацији потенцијала овог простора.

Постојећу физичку структуру на парцелама уз јужну регулацију улице, осим појединих историјски, ређе и амбијентално, вредних објеката из периода формирања и првобитног развоја овог подручја, углавном каратеришу у архитектонском смислу ефемерни објекти који имплицирају привремени карактер, независно од намене. Нове изградње у непосредном окружењу има изузетно мало, интервенције од утицаја на амбијент су мањег обухвата и нажалост, без потребних квалитета.

20 FPU program

Слика 27 – Карађорђева у зони конкурсног обухвата 2021                                                                       ©П.Ускоковић

   

Претежне намене у Карађорђевој улици су, осим становања, коме нови карактер саобраћаја доноси квалитативну промену, чак и у  првој  деценији  XXI  века биле магацински простори, трговина репроматеријалом и услуге за то везане, посебно у зони непосредног окружења предметне локације. Формирање садржаја креативних и културних индустрија на простору Савамале од 2010. године и све већа заинтересованост туриста за овај део града, иницирали су и у Карађорђевој улици формирање нових угоститељских и сличних садржаја, што је дотадашњу слику учинило неупоредиво живљом.

 

Опште карактеристике простора – планирано стање

Планиране интервенције у окружењу конкурсне локације одређене су ПДР-ом просторне целине Косанчићев венац („Службени лист града Београда“, бр. 37/2007), укључујући и усвојене Измене и допуне плана детаљне регулације просторне целине Косанчићев венац за део блока између улица: Карађорђева, Велике степенице и Косанчићев венац, градска општина Стари град („Службени лист града Београда“, бр. 76/21).

Оно што, везано за планирано стање окружења конкурсног обухвата, на општем нивоу, ПДР просторне целине Косанчићев венац дефинише као циљеве и очекиване ефекте, а што чини основ за даљи развој овог простора, тиче се:  

  • заштите просторно културно-историјске целине Косанчићев венац кроз наставак очувања материјалних и нематеријалних вредности и укључивање културно-историјског и градитељског наслеђа у савремене токове живота града;
  • заштита визура са овог подручја и ка овом подручју с обзиром да учествује у формирању јединствене силуете града;
  • стварање услова за реализацију нових пешачких комуникација и повезивање Карађорђеве и улице Косанчићев венац;
  • стварање услова за нове амбијенталне вредности и унапређење услова живота;
  • реализација објекта јавне намене – Градске галерије;
  • повећање амбијенталних вредности целине кроз уклањање постојећих објеката без посебних вредности и изградњу нових објеката и уређење површина јавне намене према највишим стандардима урбано - архитектонског и пејзажног обликовања које је у складу са амбијентом културно-историјске целине, њеним споменичким статусом, мерама заштите и планираним наменама.

По питању физичке структуре непосредног окружења, која заједно са конкурсном локацијом формира визуелни карактер централне зоне падине Косанчићевог венца, према подацима из ПДР-а нова изградња може се очекивати на следећим локацијама:

  • Косанчићев венац 21 – Постојећи објекат предвиђен за уклањање. Планиран је Нови објекат, по намени породично становање, који мора да буде висински усаглашен са суседним објектом бр.19, а дворишна фасада која је сагледива из Карађорђеве улице мора да буде обликована са посебном пажњом.
  • Косанчићев венац 25 - Постојећи објекат предвиђен за уклањање. Планиран је Нови објекат, по намени породично становање, који мора да буде висински усаглашен са суседним објектом бр.23, а дворишна фасада која је сагледива из Карађорђеве улице мора да буде обликована са посебном пажњом.
  • Косанчићев венац 27 - Постојећи објекат предвиђен за уклањање. Планирана Градска галерија.
  • Карађорђева 13 - простор где се некада налазила Ђумрукана, према планираној регулацији део простора на ком се налазила Ђумуркана припао је површини Карђорђеве улице. Постојећи објекти су предвиђени за уклањање. Планирана је реконструкција порушеног објекта Ђумрукане на планираној регулацији Карђорђеве улице и изградња новог објекта у залеђу. Максимална висина венца планираног објекта у залеђу Ђумрукане једнака је максималној висини венца оригиналног објекта Ђумрукане, осим у делу где се планира бинска кула, чија максимална висина не сме бити више од 3,0м изнад висине слемена Ђумрукане.
  • Карађорђева 15а - Постојећи објекат предвиђен за уклањање. Планиране мале степенице и коси лифт (као део везе Карђорђеве улице са улицом Косанчићев венац), пешачка и инфраструктурна веза са градском галеријом и приступ лагуму.

Све планиране интервенције морају се својом позицијом и волуметријом прилагодити топографији места које представља изворну и трајну вредност - неодвојиво јединство природне формације и урбане надградње.

Пројекат Градска Галерије на Косанчићевом венцу (Косанчићев  венац  бр.27, према ПДР-у ГП Ј9-2) у фази је израде пројектне документације, а на основу Првонаграђеног решења на Урбанистичко-архитектонском конкурсу (2016.), чији су аутори архитекта Бранислав Реџић и ауторски тим ARCVS.

Објекат Градске галерије конципиран је тако да у обликовном, функционалном и амбијенталном смислу постане интегрални сегмент падине и просторне целине Косанчићев венац. Морфолошке карактеристике планираног објекта су такве да омогуће пешачке везе улице Косанчићев венац са простором падине и новим шетницама. Позиционирањем највећег дела простора галерије у подземне нивое омогућено је, као једна од најважнијих карактеристика решења, формирање терасе – видиковца, планиране као дела изложбеног простора галерије, са које се пружају непрекинуте визуре ка Сави, Новом Београду и ушћу. У доњим етажама границе објекта преклапају се са структуром падине, а за материјализацију примењена је опека.

21 FPU program

Слике 28 а,б – Галерија на Косанчићевом венцу, конкурсно решење https://arcvs.com/portfolio/kosancicev-venac-city-gallery/

У смислу садржаја значајних за функционисање пешачких токова и њима припадајућих активности у непосредном окружењу конкурсног обухвата, а што неминовно има утицај и на суштински и на визуелни карактер укупног амбијента, ПДР-ом просторне целине Косанчићев венац предвиђено је следеће:

  • локација Карђорђева 15а, коју чини део к.п. 1950/1 К.О. Стари град (према ПДР-у ГП СП7-2) и која са јужне стране тангира конкурсни обухват – планиране су мале степенице и коси лифт који повезују Карађорђеву улицу на коти 77 mnv и плато испред градске Галерије на коти 91 mnv. Предметни садржај планиран је као партерно уређена и озелењена и опремљена јавна површина, где је пешачка комуникација степеништа димезионисана у складу са пешачким оптерећењем, а тип косог лифта - спољни коси лифт, „без промене нагиба“, са две станице (почетном и крајњом). Пројектантско решење планираног садржаја мора да обезбеди непрекинуту визуру са коте 91.00 mnv до коте 77.00 mnv (Карађорђева улица), а поменута визура не сме бити заклоњена ни изабраном вегетацијом.
  • локација на средњем нивоу између платоа Косанчићевог венца и Карађорђеве улице, у делу од парцеле планиране Градске галерије до Великих степеница, на коти 91.00 mnv, коју чине к.п. 1948/2, 1949/7 1949/10 и делови к.п. 1949/1 и 1950/1, све К.О. Стари град (према ПДР-у ГП ЗПЗ) и која са источне стране тангира конкурсни обухват – планирана је Пешачка комуникација – променада.
  • Планирана променада, пешачка, партерно уређена, озелењена и опремљена адекватним мобилијаром, јавна површина, има вишеструку улогу. Функционално пешачко повезивање нивелета на средњем нивоу одсека гребена Косанчићевог венца са Великим степеницама и планираним малим степеницама (ГП СП7-2), обогаћује пешачке токове, унапређује амбијент, даје могућност отварања нових визура и олакшава савладавање нивелационе разлике, а јавна површина пешачке променаде има и улогу санационог елемента за падину Косанчићевог венца. Пројектантско решење планираног садржаја треба да узме у обзира и да је променада својеврстан видиковац са ког се остварују посебно вредне визуре према реци и Новом Београду, као и да је потребно максимално очувати и заштити високо зеленило и вредније примерке дендрофлоре. Пешачку комуникацију потребно је обезбедити оградом (мин. H=1.20m) према ГП Ј9-1 (Мултифункцонални објекат културе „Ђумрукана“) и ГП Ј4-2 (ФПУ). У складу са смерницама за спровођење ПДР-а за ГП ЗП3 предвиђено је расписивање пројектног урбанистичко – архитектонског конкурса.
  • локација коју чини део к.п. 1950/1, К.О. Стари град (према ПДР-у ГП СА-1) и која са северне стране тангира конкурсни обухват – планирана је Интегрисана колско – пешачка стаза за потребе колског приступ ГП Ј9-1 (Мултифункцонални објекат културе „Ђумрукана“) и ГП Ј4-2 (ФПУ). Планирани приступ је у нивоу Карађорђеве улице, уз могућност другачије нивелације у функцији приступа подземним етажама ових парцела, с тима да се минимално 5.0 m од тротоара задржи ниво тротоара. Ширина интегрисане колско-пешачке стазе износи 6,0 метара.
  • локација између планиране Пешачке комуникације – променаде, парцеле Ректората уметности, парцеле планиране Градске галерије и улице Косанчићев венац коју чини део к.п. 1950/1, К.О. Стари град (према ПДР-у ГП ЗП1-1) – планирана је Зелена површина – парк, као пејзажно обликована зелена површина репрезентативног карактера која повезује коте 98 mnv (улица Косанчићев венац) и 91 mnv (пешачка променада). При пројектовању планиране парковске површине посебну пажњу посветити вези овог простора са планираном Градском галеријом, а постављање адекватног мобилијара може се реализовати ободом зелене површине.
  • локација између парцеле планираних малих степеница и косог лифта, парцеле планиране Градске галерије и к.п. 1950/3 и 1951/1, обе К.О. Стари град, коју чини део к.п. 1950/1, К.О. Стари град (према ПДР-у ГП ЗП1-2) – планирана је Зелена површина – парк, као пејзажно обликована зелена површина. При пројектовању планиране парковске површине посебну пажњу посветити вези овог простора са планираним малим степеницама и косим лифтом.

Везано за планиране интервенције у непосредном окружењу конкурсног обухвата, Планom детаљне регулације просторне целине Косанчићев венац („Службени лист града Београда“, бр. 37/2007)  предвиђена је и ревитализација и активирање постојећих лагума и њиховa адаптацијa у адекватну намену, чиме би архитектонске и функционалне одреднице ове целине биле проширене и употпуњене, а читав простор добио на атрактивности. У непосредном окружењу конкурсног обухвата приступи лагумима налазе се у залеђу парцела чији су објекти на адресама Карађорђева бр. 13, бр.17 и бр.19. Подови лагума су на коти око 78 mnv.

 

Посебне карактеристике простора

Природне карактеристике

Клима у Београду је умерено континентална, са четири годишња доба и око 2.096 сунчаних сати годишње. Количина падавина је 669,5mm просечно годишње. Највећи број дана са падавинама је у априлу, јуну и децембру.

Предметно подручје припада топоклиматској зони Центар, коју карактерише просечна годишња температура од 12,3°С, у укупном распону од око -20,0°С до око 40,0°С, у екстремним ситуацијама. Број дана са температуром вишом од 25°С је 95 у години.

Београд је ветровито подручје изложено југоисточним, североисточним, северним и северозападним ветровима. Тишине су ретке и најчешће током лета. Најчешћи и најјачи је југоисточни ветар - Кошава, који дува током целе године, са максимумом у септембру и током зиме, са просечном брзином од 25 до 45км/ч, и олујним ударима до 130км/ч којима. Узевши у обзир оријентацију, конкурсно подручје није директно изложено. Најхладнији зимски ветрови су северни и северозападни, којима је конкурсно подручје изложено.

Зеленило

Слободне површине падине између улица Косанчићево венац и Карађорђеве су, у највећем делу, стрме, неартикулисане и неуређене, обрасле високом травом и вегетацијом изданачког порекла, са појединачним примерцима стабала.

Уз улицу Косанчићев венац појављују се форме једноредног дрвореда, где преовлађују стабла вишедеценијска стабла липе, која се разликују према старости, димензијама и квалитету.

Дуж источног тротоара Карађорђеве улице, од Бранковог моста до Париске улице, током управо завршене реконструкције посађен је нови дрворед. Са западне стране Карађорђеве, постојеће зелене површине са местимично високим зеленилом у оквиру Савског кеја, током реконструкције кеја преуређене су и квалитативно унапређене.

На простору самог конкурсног обухвата нема значајних зелених површина нити појединачних примерака стабала које је неопходно чувати.

Саобраћај

Као што је претходно наведено, непосредно окружење конкурсног обухвата, иако у саобраћајном смислу фреквентно, са високом концентрацијом различитих врста саобраћаја, од скора више не представља градски транзитни појас. Измештање Железничке и Аутобуске станице и завршетак, за овај правац битних, елемената обилазнице око Београда, довели су до искључења одређених категорија саобраћаја - железничког, међуградског аутобуског и теретно-транспортног, са овог подручја, што обезбеђује унапређење квалитет простора и његове потенцијале чини остваривим.

 

Путна и улична мрежа

Најзначајнија саобраћајница за конкурсно подручје је Карађорђева улица на коју конкурсна локација излаза својом регулацијом и са које јој је омогућен једини колски приступ.

Карађорђева улица представља саобраћајницу са променљивом ширином регулације која у свом профилу садржи и трамвајске баштице. Профил ове саобраћајнице је у зони конкурсног обухвата, од Бранковог мост до Париске улице, утврђен за двосмерни режимом саобраћаја са обостраним тротоарима променљиве ширине и трамвајским баштицама у средини.

Реконструкција Карађорђеве улице са припадајућом инфраструктуром и партерним уређењем – од Бранковог моста до Париске улице, завршена је 2020. године. Иако је у зони конкурсног обухвата, ПДР-ом просторне целине Косанчићев венац као и усвојеним изменама ПДР-а, профил Карађорђеве улице планиран за проширење, актуелна реконструкција реализована је у претходно постојећем профилу, а простор испред конкурсне локације поплочан је у форми проширеног тротоара.

 

Пешачки саобраћај

У оквиру шире зоне конкурсног обухвата одвијају се фреквентна пешачка кретања, чији интензитет варира у зависности од доба дана, дана у недељи и периода у години.

Пешачка кретања дуж Карђорђеве улице одвијају се тротоарима, као и Савским кејом, а капацитет простора намењен пешацима реконструкцијом посматраног дела Карђорђеве улице и Савског кеја, видно је увећан. На падини Косанчићевог венца као најзначајније пешачке везе између Савске обале и централне зоне града користе се Велике и Мале степенице.

Као основни проблем у стварању континуитета у пешачким кретањима јавља се не сасвим адекватна повезаност и местимично лоше стање пешачких површина.

Улица Велике степенице, у непосредној су близини зоне конкурса, у постојећем стању је за конкурсну локацију од великог значаја, а представља и најзначајнију пешачку трасу која повезује Косанчићев венац са Савским кејем, односно Париску и Карађорђеву улицу. Велико степениште има и специфичан културно-историјски значај, што уз пешачко кретање генерише и друге врсте активности, оријентисане ка туризму и забави.

Мале степенице, које повезују Карађорђеву и Фрушкогорску улицу, у непосредној су близини Бранковог моста и немају директан утицај на конкурсни обухват.

Актуелним Изменама и допунама ПДР-а Просторне целине Косанчићев венац, као непосредни сусед који тангира јужну границу парцеле која је предмет овог конкурса, предвиђена је нова пешачка веза у виду степеништа и  косог лифт – фуникулара, чија ће реализација новопланираним садржајима омогућити значајно ефикаснију везу са Косанчићевим венцем, односно читавом централном зоном града.

 

Бициклистички саобраћај

Бициклистичке стазе уз обалу Саве у непосредној близини конкурсне локације део су развијене трасе бициклистичких стаза у Београду - уз речно приобаље Саве и Дунава.

Јавни градски саобраћај

Шира зона конкурсног подручја опслужена је линијама јавног градског саобраћаја - трамвајског подсистема ЈГС. Трамвајски саобраћај представља примарну директну везу предметне локације са различитим деловима града.

Речни саобраћај

Иако не посебно значајан за планиране садржаје, доступан ресурс локације представља и близина реке Саве и Савског пристаништа.  Око 70 000 туриста током сезоне наутичког туризма, стиже у Београд преко међународног путничког терминала, који се налази непосредно преко пута локације конкурсног обухвата.

 

Инфраструктура

Предметно подручје, као централно градско и саобраћајно фреквентно подручје, место је укрштања различитих капацитетних инфраструктурних мрежа. Допремање воде на подручје ”Савске падине” врши се преко трасе водоводне мреже позициониране испод тротоара Карђорђеве улице.

Подручје Савске падине припада централном систему градске канализације, општег је типа и без планираних измена. Атмосферске воде се преко постојећих прелива сепаришу и постојећим колектором у Карађорђевој улици уводе у реку Саву.Постојећи водови електричне дистрибутивне мреже изведени су подземно. Постојеће саобраћајнице су опремљене инсталацијама јавне расвете. Дуж Карађорђеве улице постоји трамвајска контактна мрежа ЈГС-а, повезана преко средњих стубова, без затега на објектима.

Планиране трасе мреже и објеката инфраструктуре од интереса за конкурсно подручје, приказане су у Прилозима конкурсне документације – Извод из планске документације -  Синхрон план у складу са Изменама и допунама плана детаљне регулације просторне целине Косанчићев венац за део блока између улица_ Карађорђева, Велике степенице и Косанчићев венац, градска општина Стари град („Службени лист града Београда“, бр. 76/21).

 

Визуре

Косанчићев венац са Београдском тврђавом представља суштински и највреднији део градског пејзажа који учествује у слици града. Са висинским реперима као просторним доминантама (Саборна црква и Патријаршија), хоризонталама изграђених структура и надовезивањем са Београдском тврђавом, чини аутентичну и непоновљиву линију хоризонта и обрис јединственог историјског европског града.

Визуре са овог подручја и ка овом подручју, с обзиром да учествује у формирању јединствене силуете града, увек су биле предмет планске заштите.

Косанчићев венац се сагледава из неколико праваца: део је визуре Косанчићевог венца са реке као сегмент најстаријег историјског дела града у целокупној панорами Београда; јасно се сагледава са позиције Савског шеталишта на Београдској тврђави и са новобеоградске стране, са мостова на Сави и савског приобаља.

Конкурсни обухват као визуелни сегмент падине Косанчићевог венца, припада зони која у сагледавању чини срж визурне вредности.

 

Конкурсни обухват

22 FPU program

Слика 29 – Конкурсни обухват – шире окружење      Bing maps

 

Актуелно стање

Конкурсни обухват, на Савској падини десне обале Саве, у Карађорђевој улицу број 15, чини део к.п.  1950/1, К.О. Стари град.

У постојећем стању, просторна конфигурација и визуелни идентитет непосредног окружења, у чијем формирању учествује значајан број репрезентативних објеката архитектонског наслеђа, изразитих амбијенталних вредности и специфичних карактеристика, чини потенцијале ове локације немерљивим у контексту. Као што је раније поменуто, у Карађорђевој бр.15  је од почетка развоја зоне Савског пристаништа у XIX веку  постојао хотел Крагујевац, који је у бомардовању 1944. године оштећен и убрзо по завршетку Другог светског рата, заједно са „Ђумурканом“  срушен.

Од Другог светског рата до данас, у зони планиране изградње,  изграђено је више „привремених“ објеката. Објекат на регулацији Карађорђеве, од 1960. године, као привремени школски објекат, користи Факултет примењених уметности, а садржаји барака у дворишном делу парцеле до скора је примарно била трговина репроматеријалом. Фасада зграде Факултета примењених уметности је, 2015. године „у циљу промоције модерне уметности и како би се ублажило сивило Карађорђеве улице и улепшао њен изглед“ кроз процес уметничког рада студента последипломских студија Вука Ћука, реализована у веома наглашеном колориту.

Сви објекти на парцели предвиђени су за уклањање при привођењу парцеле намени.

23 FPU program

Слика 30 – Конкурсно подручје са реке

https://www.politika.rs/scc/clanak/468548/Test-za-Kosancicev-venac-na-maketi, фото: Д.Мучибабић

Локација на којој је планирана изградња нове зграде Факултета примењених уметности граничи се са све четири стране постојећим и планираним површинама јавне намене :

  • регулацијом Карађорђеве улице са западне стране
  • парцелом планиране пешачке комуникације малих степеница и косог лифта (према ПДР-у ГП СП7-2) са јужне стране
  • парцелама планиране Пешачке комуникације - променаде на коти 91.00mnv (према ПДР-у ГП ЗПЗ) и планиране Градске галерије (према ПДР-у ГП Ј9-2), са источне стране и
  • парцелама планиране Интегрисане колско – пешачке стазе (према ПДР-у ГП СА-1) и Комплекса Мултифункцонални објекат културе „Ђумрукана“(према ПДР-у ГП Ј9-1), са северне стране.

Са јужне стране конкурсног обухвата, као непосредни сусед планиране пешачке комуникације ,степеница и косог лифта на к.п. 1950/3 КО Стари град, у Карађорђевој бр. 17-19, на регулацији Карађорђеве улице, налази објекат "Црвеног крста" - репрезентативна зграда висине П+1+Пк, подигнута пре 1878. године, која представља један од ретких сачуваних примера карактеристичних за амбијент Савског пристаништа у периоду његовог иницијалног развоја у XIX веку. У дворишном делу предметне парцеле налази се помоћна зграда из истог периода кроз коју се улази у највећи познати лагум на падини Косанчићевог венца. Наведени објекти имају културно-историјску вредност и планирани су за реконструкцију / ревитализацију у постојећем габариту и волумену.

У морфолошком смислу саму зону планиране изградње не карактеришу значајне денивелације, међутим регулација Карђорђеве улице дуж границе предметне парцеле налази се на нивелети око  77.00mnv, док се задња граница парцеле налази на нивелетама од 86.50mnv до 89.90mnv. Укупна површина планиране грађевинске парцеле је око 2482.00 m2

Новом изградњом зграде Факултета примењених уметности, у оквиру предметнe парцелe, простор се усклађује са планираним наменама у заштићеној целини.

24 FPU program

Слика 31– Конкурсни обухват, 2021.                                                                                                                     ©П.У